VODIČ ZA DIJAGNOSTIKOVANJE HIPERLIPIDEMIJA

Rukovodilac Laboratorije : dr sci MARIJA GLIBETIĆ  naučni savetnik

Laboratorijska dijagnostika :

Aleksandra Arsić                     diplomirani biohemičar

Marija Poštić                            diplomirani biohemičar

mr sci Tamara Popović          diplomirani biohemičar

Jasna Tepšić                           diplomirani biolog

UZROCI  POVIŠENOG UKUPNOG HOLESTEROLA I LDL-HOLESTEROLA

• Nasledna hiperlipidemija (Tip IIa i IIb)
• Ishrana bogata u zasićenim mastima
• Oboljenja jetre
• Hipotireoidizam
• Loše regulisan dijabet
• Prekomerna aktivnost hipofize (žlezda koja pomaže kontrolu hormona u telu)
• Bolesti bubrega (nefrotski sindrom koga karakteriše povišen holesterol, gubitak proteina   
• urinom, smanjen nivo proteina u serumu i oticanje)
• Anorexia nervoza (pothranjenost)
• Lekovi: progesteron, ciklosporini, tiazidni diuretici.

UZROCI SNIŽENOG HDL-HOLESTEROLA

• Pothranjenost
• Gojaznost
• Pušenje
• Lekovi: beta blokatori,anabolički steroidi
• Smanjena fizička aktivnost
• Sindrom policističnih jajnika (hormonalno oboljenje sa brojnim cistama jajnika, sa  neregularnom menstruacijom i izostankom menstruacije, akne, gojaznost).

UZROCI POVIŠENIH TRIGLICERIDA

• Nasledna hiperlipidemija (Tip I, IIb, III, IV ili V)
• Ishrana sa velikim kalorijskim unosom, pre svega šećer i rafinisani ugljeni  hidrati
• Gojaznost
• Loše regulisan dijabet
• Insulinska rezistencija (smanjeno dejstvo insulina, hormona koji snižava nivo glukoze)
• Unos alkohola
• Oboljenja bubrega
• Stres
• Trudnoća
• Sindrom policističnih jajnika
• Hepatitis
• Lupus
• Multipli mijelom (češći kod muškaraca-anemije,krvarenja,česte infekcije i bolovi u
• kostima)
• Limfomi (tumori limfnog tkiva)
• Lekovi: estrogeni kao kontracepcija ili terapija u menopauzi, kortikosteroidi rezistini ( cholestirosum,colestiol) i izotretionin (koristi se u lečenju akni).

RIZIČNI FAKTORI ZA HIPERLIPIDEMIJE

• Gojaznost
• Ishrana bogata u zasićenim mastima i trans-masnim kiselinama
• Mali unos dijetnih vlakana
• Fizička neaktivnost
• Stres
• Pušenje
• Život u industrializovanim zemljama
• Hipotireoidizam
• Dijabetes
• Sindrom policističnih jajnika

OSNOVNE LABORATORIJSKE ANALIZE ZA OTKRIVANJE HIPERLIPOPROTEINEMIJA

1. Krv za analizu uzima se našte, posle najmanje 12-14 sati potpunog gladovanja
2. Poželjno je da se u periodu od 2-3 nedelje pre analize, telesna masa značajnije ne menja i da  ispitivana osoba bude na uobičajenoj ishrani (u pogledu količine i vrste unete hrane)
3. Pregled ne treba vršiti u toku nekog drugog prolaznog oboljenja (želudačno crevni poremećaji, grip, povišena temperatura) i stresa ili bilo kakvih promena u životnom ritmu.
4. Za postavljanje dijagnoze lipidskih poremećaja neophodno je preglede ponoviti bar još  jednom u razmaku od 5-7 dana. (Pravilo važi za prvi pregled, a ne odnosi se na kontrolne preglede osobe sa već postavljenom dijagnozom).
5. Gornja granica poželjnih vrednosti ukupnog holesterola iznosi 5,2 mmol/l, a granične vrednosti se kreću izmedju 5,2-6,2 mmol/l. Kod osoba ispod 20 godina života,poželjni nivo holesterola je 4,8 mmol/l.
6. Poželjne vrednosti LDL-holesterola su 3,4 mmol/l,a kao granične vrednosti uzimaju se 3,4-4,1 mmol/l.
7. Nivo ukupnog holesterola iznad 6,2 mmol/l i LDL-holesterola iznad 4,10 mmol/l smatraju se visokorizičnim.
8. Kada su bolesnici koronarnom bolešću, poželjne vrednosti za ukupni holesterol su od 4,5-5,0 mmol/l, a vrednosti LDL-holesterola 2,6 mmol/l.

ULOGA  ISHRANE U PREVENCIJI I LEČENJU HIPERLIPIDEMIJA

• Dijeta ili terapija modifikacijom ishrane je neophodna u svim oblicima hiperlipidemija. Kod hipertrigliceridemije dijetetska ishrana je često zapravo jedina potrebna mera lečenja. Adekvatna dobro balansirana ishrana u slučaju povećanja holesterola može dovesti do značajnog smanjenja njegovog nivoa.
• Stručna javnost ukazuje na četiri faktora ishrane koji imaju nepovoljne efekte na metabolizam lipida i lipoproteina: povećan ukupan unos masti, povećan unos zasićenih masti, povećan unos holesterola i preveliki energetski (kalorijski) unos što dovodi do gojaznosti.
• Sama redukcija učešća masti u ishrani na 30% dnevnog energetskog unosa dovodi do snižavanja nivoa holesterola za 0.50 mmol/l. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da ukupni unos masti ne bude veći od 30% dnevne potrebne energije. Skoro ½ od potrebne količine masti treba da potiče od mononezasićenih masnih kiselina a ostatak od zasićenih i polinezasićenih masnih kiselina. Ako se izostavi  samo jedno jaje dnevno dolazi do pada holesterola za 0.2mmo/l. Umereno gojazne osobe posle dijeteskog režima ako dostignu normalnu telesnu masu prati pad nivoa holesterola za 0.80mmo/l.
• Osnovni dijetni plan u ishrani bolesnika sa hiperlipidemijama je ograničenje ukupnog unosa masti, smanjivanje unosa zasićenih i trans-masnih kiselina, a povećanje unosa nezasićenih masnih kiselina cis-konfiguracije. Masti treba da čine najviše do 30%, ukupnog energetskog unosa. Belančevine čine 15-20% , ugljeni hidrati 50-60% energetskog unosa.